Izračunato je da je vjerojatnoća da se slučajno pojave ljudi na Zemlji zajedno sa svime drugim puno manja nego što to broj atoma u poznatom Svemiru bi omogućavao. Konstantne fizike su toliko precizne do i u najmanju decimalu da je isto prosto nevjerojatno da su one slučajno tu. Prema mnogim fizičarima današnjice Svemir je jednostavno premal i prekatko je postojao da bi se slučajnim događajima stvorila Zemlja i život na Zemlji.

Logično objašnjenje kako bi se moglo generirati slučajnim putem nešto sa ovolikom preciznošću jest ako živimo u paralelnim Svemirima, odnosno da ima puno više Svemira nego samo ovaj jedan koji možemo da opažamo.

Druga ideja slična ovoj jest da mi živimo u jednom ogromnom jedinstvenom Svemiru od kojeg mi vidimo samo jedan mali dio, taj Svemir bi se zvao Megasvemir.

Treća ideja je da živimo u Omnisvemiru, svemiru u kojem  baš sve postoji, a mi smo samo jedna od tih beskonaćno mnogo mogućnosti.

Četvrta ideja je da živimo u kompjuterskoj simulaciji, da je naš Svemir simulacija.

Peta ideja je da ništa nije slučajno, već da se iza svega krije inteligencija, da je neko inteligentno biće sve kreiralo i održava.

Dakle, mogućnosti su:

  1. Multisvemir (Više svemira, ali njihov konačan broj)
  2. Megasvemir (Jedan Svemir, ali ogroman)
  3. Omnisvemir (Svemir koji obuhvata sve mogućnosti, beskonaćno beskonaćan Svemir)
  4. Simulacija (Sve je iluzija stvorena računarskim ili nekim sličnim programom, a od koga pogledati pod 5.)
  5. Inteligencija

Sve ove ideje s naučnog akspekta su upitne jer se naučnom metodom trenutno ne mogu ni dokazati ni opovrgnuti, ali ono šta nije upitno jest da živimo u Svemiru u kojem je sve nevjerojatno precizno podešeno da bi nam omogućilo postojanje.

Naša sudbina je na britvi noža i najmanja promjena u recimo nekoj stotoj decimali određenih konstantni bi dovela do toga da se Svemir sruši i gravitacijski sažme ili da se mi raspadnemo jer nuklearne sile i električne sile ne drže na okupu naše atome.

Moćno, zar ne?